Main menu:
o skoli
IZ MONOGRAFIJE ...
Miroslav Karanfilovic, nastavnik istorije
Izgradnja školske zgrade pocela je u drugoj polovini 1912. godine. Za vreme Balkanskih ratova gradnja je prekinuta. Pod budnim okom preduzimaca Todora Cakica Lešnjaka i Toše Lazarevica, izgradnja škole završena je 1914. godine.
Od strane komisije nova škola nije ni bila primljena, a poceo je Prvi svetski rat. Posle golgote srpskog naroda, u tek sagradjenu školu uselili su se Bugari. Tokom njihove okupacije škola nije bila škola, vec zatvor, mucilište i grobno mesto Srba iz Leskovca i okline. Nocu su sa ovog mesta na gubilište odvodjeni mucenici oba pola.
Posle oslobodjenja Srbije u školi se nije moglo raditi. Škola je bila potpuno uništena. Zahvaljujuci prilozima gradjana i pomoci opštinske uprave, ona je popravljena i mogla se upotrebiti za svrhu za koju je namenjena. Posle sedam godina gradnje, Osnovna Škola III (veternickog) kvarta mogla je da pocne sa radom.
Prvi nastavnici, odredjeni za rad u ovoj školi, bili su: DJordje Stojanovic, Mitar Bijelic, Nestor Bozin, Milenko Juridjic, Sofija DJ. Stojanovic i Miladin M. Micic koji je postavljen za upravitelja škole.
Škola nije imala ni nameštaj ni klupe, pa su se nastavnici školske 1918/1919. godine ogranicili samo na upis ucenika kako bi znali tacan broj ucenika koji bi sledece godine pošli u školu. U periodu od 1. do 24. jula upisano je 943 ucenika (504 ucenika i 439 ucenica) uzrasta od 7 do 13 godina. Uz to, 41 ucenik i 22 ucenice prijavili su se da polazu ispite za starije razrede.
U novu školsku 1919/1920. godinu krenuo je 461 ucenik. U prvom razredu izucavali su se sledeci predmeti: nauka hrišcanska, srpski jezik, racun, crtanje, pevanje, gimnastika, a u odeljenjima "zenske škole" i zenski rad.
Školske 1919/1920. godine prvi put je proslavljena školska slava Sveti Sava. Ucenici su, sa nastavnicima i roditeljima, na najsvecaniji nacin proslavili školsku slavu. Domacin prve slave bio je tadašnji trgovac Milan Cvetkovic Lešnjak. "koji nije zalio ni truda ni trošaka, u ovom teškom i skupom vremenu samo da slava bude što svecanije proslavljena". Te poratne godine rad je bio stalno prekidan zbog epidemija koje su uzimale danak još uvek neopoavljenoj drzavi. Jevrejskoj crkveno-školskoj opštini odobreno je da, pošto svoje škole nema, moze drzati casove veronauke u Školi III kvarta.
Školske 1921/1922. godine nastavnici su pri školi osnovali djacku citaonicu sa knjiznicom sa namerom "da svoje ucenike-ce privole citanju naucnih decjih knjiga i da ih sklone sa sokaka u praznicne dane, pošto je rat na decu štetno uticao".
Odlukom Ministarstva prosvete, 1931. godine škola dobija novo ime, Drzavna narodna osnovna škola "Skerlic".
Aprila meseca 1941. godine pocinje Drugi svetski rat. Nemacke i bugarske jedinice okupiraju Leskovac. Okupacija ce trajati sve do 11. oktobra 1944. godine. Škole su pretvorene u prihvatne centre, kasarne, zatvore. Tokom rata radile su sve škole u Leskovcu, samo na nekim drugim za to nepodesnim mestima.
Naša škola pocetkom rata prestaje sa radom. Postaje utocište izbeglica koje su dolazile u Leskovac. Istorija se ponovila. "arijevska rasa" je 1942. godine uradila isto što i Bugari 1915. godine. Školu su pretvorili u centralni zatvor. Nemce su zamenili Bugari, Bugare Nemci i tako redom. Tokom rata škola je radila u kuci Haralamovica; u Katanicevoj kuci (gde je tokom okupacije radilo uvek dva do tri odeljenja); u tkz. Jevrejskoj crkvi; u "Vrankicevoj kafani" (danas "Golubarsko", gde je polovina kafane bila ucionica a u drugoj polovini odvijala se kafanska delatnost); i u kafani "Zlatan prag". Posle oslobodjenja Leskovca, pošto je bila potpuno ruinirana od strane okupatora, škola nije mogla raditi, a ucenici su pohadjali nastavu u Osnovnoj školi broj 4. Škola je promenila ime, pa ce od školske 1946/1947. godine do školske 1951/1952. godine nositi naziv Osnovna škola broj 3.
Proslavu Svetog Save zajednicki su 1947. godine obelezile Škola broj 3 i Škola broj 4, u sali Škole broj 3. Pored tacaka koje su se odnosile na zivot i rad Save Nemanjica, na priredbi je bilo i tacaka posvecenih NOB-u, kao što su "Jugoslavija u slici", "Pozdrav Titu" i sl.
Od sledece godine, školsku slavu su zamenili neki drugi praznici. Prestaje da se slavi školska slava Sveti Sava, koja je do tada bila najsvecaniji i najradosniji dan za sve djake, "Himnu Svetom Savi" zamenjuju reci "Pionirske zakletve".
Školsku 1952/1953. godinu škola je zapocela sa nazivom "Osnovna škola broj 1.". Savet za prosvetu i kulturu doneo je, 21. februara 1953. godine, Rešenje br. 10103/53 ? promeni imena škole. Od tada škola nosi ime Osnovna škola "Vasa Pelagic".
Pored svakodnevnih problema, prisutnih kod svih škola tog vremena, cetvorogodišnja Osnovna škola "Vasa Pelagic" imace još jedan - nedostatak prostorija. U šest ucionica radilo je 8 do 12 odeljenja osnovne škole. Školske 1954/1955. godine u šest ucionica radi 10 odeljenja Osnovne škole, 6 odeljenja Metalske škole, a pripremalo se i otvaranje odeljenja Majstorske škole metalskog smera.
Školske 1959/1960. godine izgledalo je da ce višegodišnji trud, oko izgradnje nove školske zgrade, uroditi plodom. Odobren je kredit za dogradnju 18 ucionica na zgradi OŠ "Vasa Pelagic. Kada radovi budu završeni, ova škola bi, po svojim prostornim mogucnostima, bila druga u gradu, odmah posle Gimnazije. (Ovaj plan bice realizovan nepune dve decenije kasnije, ali ne u potpunosti). Do izgradnje po ovom planu nije došlo jer sredstva, pripremljena za podizanje škole, iskorišcena su za podizanje industrijskih objekata u gradu.
U novoj školi se pocelo sa radom 8. oktobra 1961. godine. Škola je imala 10 ucionica, nema kabinete, salu za fizicko vaspitanje, radionicu i sl. ?? školske 1961/1962. godine škola postaje osmorazredna. Zbog stalnog povecanja broja stanovnika i stambene izgradnje, ovaj prostor postaje tesan.
Školi su 1962/1963. skolske godine pripojena dva isturena odeljenja iz Gornjeg Stopanja, tako da ce škola imati 37 odeljenja od I do VIII razreda i 2 odeljenja zabavišne grupe, sa ukupno 1.385 ucenika. U maticnoj školi radi se u tri smene. U 10 ucionica rade 35 odeljenja i dve zabavišne grupe. Brojno stanje u svim razredima znatno je vece od propisanog, a najteze je u I razredu gde se u tri odeljenja radi sa po 50 ucenika. Postojeci školski prostor do maksimuma je iskorišcen; jedna prostorija za toalet pretvorena je u foto-laboratoriju, a hodnici su pregradjeni i iskorišceni za smeštaj ucila i nastavnih sredstava. Bez obzira na ovakvo stanje, škola je uspešno radila.
U školi je oformljen DJacki univerzitet koji je bio organizator kracih, ali sadrzajnih programa koji su emitovani preko razglasne stanice. Literarna, tehnicke sekcije i foto-sekcija bile su posebno aktivne. Ucenici su sami pripremali i izdavali listove i biltene: "Iskrice" u 1.950 primeraka; Foto-novine u 40 primeraka; Tehnicke panoe - 90 primeraka.
Posle otvaranja škole na Hisaru ("Kosta Stamenkovic"), škola je bila znatno rasterecena, ali samo na izvesno vreme.
Školske 1976/1977. godine škola dobija Oktobarsku nagradu (medalju za izvanredne zasluge za razvoj grada i za rezultate u vaspitanju i obrazovanju mladih). Ta godina je jedna od najuspešnijih u istoriji naše škole.
Vaspitno-obrazovni rad u našoj školi odvijao se ne samo u nastavi, vec i u društvenim aktivnostima pionira i omladine. Društvene aktivnosti pionira i omladine ostvarivale su se u kolektivima Saveza pionira, Saveza Socijalisticke omladine, i u
društvenim organizacijama koje su okupljale pionire i omladinu. U školi postoje: Pionirski odred "Ivo Lola Ribar", Savez socijalisticke omladine, Podmladak Crvenog krsta, Ucenicka zadruga, Organizacija narodne tehnike, Ferijalni savez OŠ "Vasa Pelagic" itd.
Dogradnja novog dela škole, zapoceta 24. aprila 1971. godine, završena je 27. novembra 1973. godine.
Izgradnjom nove škole "Trajko Stamenkovic, izvršena je ovakva podela ucenika i odeljenja:
_____________
Ukupno: br. odeljenja: 52, br. ucenika: 1.897
Školske 1984/1985. godine škola radi samostalno bez odvojenih odeljenja. Formirana je nova škola "Trajko Stamenkovic" sa odeljenjem u Gornjem Stopanju. Rejon škole, posle podele, obuhvata podrucje Mesne zajednice "Veljko Vlahovic", Mesne zajednice "Milentije Popovic" i Mesne zajednice "Prva juznomoravska brigade".
Devedesetih godina, dotad najmasovnija organizacija ucenika, Savez pionira postaje Decji savez. Ponovo se, umesto Pionirske zakletve, cuje Himna svetom Savi itd.
Školske 1996/1997. godine rukometaši naše škole po drugi put su republicki prvaci.
Na našu zemlju je, 24. marta 1999. godine, izvšena agresija NATO alijanse. Po drugi put u svojoj istoriji škola prekida rad 25. marta 1999. godine.
Na pocetku školske 1999/2000. godine sve je podredjeno "lecenju" prošlogodišnjih rana. Tokom letnjeg raspusta izvršena je sanacija školskog objekta. Sanacija decjih srca trajace duze.
Demokratske promene unele su novine i u školske klupe. Odrzavaju se edukacioni i evaluacioni seminari za nastavnike. Sve veci broj nastavnika primenjuje metode aktivnog ucenja. Oformljen je DJacki parlament, koji ima svoj Program, Statut, i ulogu aktivnog aktera u kreiranju zivota škole. Donacijama Ministarstva prosvete i nevladinih organizacija (UNDP, CHF i dr.), škola dobija sasvim drugaciji izgled (nova stolarija, novi kotlovi za grejanje, novi nameštaj i sl.).
Škola belezi sve vec? uspeh?. Ušli smo u Zbornik primera dobre prakse pisanja Školskog programa. Od Svetske banke dobili smo donaciju za Školsko razvojno planiranje.
Prva smo osnovna škola u gradu koja je dobila eksperimentalni program za engleski jezik, tzv. Pilot program po Longman - metodi.
Uveli smo informatiku kao izborni predmet.
Izdajemo školski list gde ucenici pišu ono što bi i sami voleli da citaju.
Organizatori smo brojnih takmicenja i seminara. Belezimo uspehe na takmicenjima na svim nivoima. Posebno je znacajan uspeh naših košarkašica školske 2003/2004. godine, kada su osvojile III mesto na republickom takmicenju. (Skoro svake godine naše ucenice ucestvuju na republickom takmicenju, gde se takmice predstavnici devet škola iz Srbije).
Školske 2006/2007. godine Ana Zdravkovic je osvojila II mesto na republickom takmicenju iz istorije.
Ove jubilarne školske godine devet ucenika, iz osam nastavnih predmeta, plasiralo se na republicka takmicenja.
Svojoj školi za devedeseti rodjendan ucenici i nastavnici škole poklonice Web sajt, monografiju, novi broj "Iskrica", likovnu izlozbu, sportske susrete, literarni susret, izradu CD-a sa istorijatom škole.
